Централна банка Crne Gore (ЦБЦГ) публиковала је Извјештај о финансијској стабилности за I квартал 2025, документ од 180 страна са свеобухватном анализом ризика и отпорности банкарског система. Укупна активa банкарског сектора достигла је 7,14 милијарди еура, раст 6,8% у поређењу са Q1 2024.
Капитална адекватност: изнад регулаторних захтјева
Агрегатни показатељ капиталне адекватности (CAR) за банкарски систем Crne Gore износи 19,4% на крају Q1 2025, знатно изнад минималног захтјева ЦБЦГ (10%) и прага Базел III директива (8%). Ово банкама оставља значајан „капитални пуфер" за апсорпцију евентуалних шокова.
Однос кредита и депозита (LDR) износи 72,8%, осетно испод прага ризика (85%), указујући на здраву ликвидносну позицију система у цјелини.
Кредитна активност: раст уз концентрацију у некретнинама
Укупни кредитни портфолио банакарског сектора порастао је 8,2% на годишњем нивоу, на 4,86 млрд. еура. Ипак, алоцирано je 31% кредита ка сектору некретнина и грађевинарства — концентрација коју ЦБЦГ прати са посебном пажњом. Кредити становништву расту умјерено (6,4%), уз преваладавање кредита за куповину некретнина.
Проблематични кредити (НПЛ): умјерени раст у грађевинарству
Агрегатна стопа НПЛ-а (непролетујући кредити) остаје на историјски ниском нивоу од 4,7%, мада је у грађевинском сегменту износ порастао са 8,3% на 10,1% у последних 12 мјесеци. ЦБЦГ је издала Препоруку о додатним резервацијама банкама са изложеношћу у том сегменту изнад 20% портфолија.
„Систем је стабилан и отпоран. Концентрација у некретнинама је ризик на радару, али тренутно не представља системску пријетњу. Вршимо редовни стрес-тест на сценарио пада цијена некретнина за 30%." — Гувернер Централне банке Crne Gore, мај 2025.
Профитабилност и ефикасност
Банкарски сектор завршио је Q1 2025. са нето добитком од 48,4 мил. еура, растом 14,2% у односу на исти период 2024. Нето каматна маржа (NIM) износи 3,1%, умјерено виша него у 2024. (2,9%), захваљујући расту каматних стопа на дугорочне кредите. ROE система износи 9,8%, ROA 1,12%.
Ризици и препоруке
ЦБЦГ идентификује три главна ризика: (1) концентрација кредитног портфолија у некретнинама, (2) изложеност операционалним ризицима усљед убрзане дигитализације платног промета, и (3) потенцијалне ефекте успоравања туристичке тражње у случају екстремних временских прилика. У извјештају се банкама препоручује повећање пуфера ликвидности и диверзификација портфолија ка производним секторима.
