Попис становништва из 2023. открио је оно на шта су урбани планери и социолози годинама упозоравали: Подгорица данас броји 221.000 регистрованих становника, наспрам 185.000 у попису из 2011. Рачунајући и оне са регистрованим боравиштем без трајног пребивалишта, процјене сежу до 240.000 особа — готово 40% укупног становништва Crne Gore концентрисано је у главном граду.

Шта покреће миграцију: структурни узроци

Анализа просторних образаца миграционих токова показује да највећи дио доселеника долази из три извора: сјеверних општини (Беране, Бијело Поље, Плав, Рожаје), са удјелом 44%; приморских општини у унутрашњости (Никшић, Цетиње), са 28%; и из иностранства — дијаспора која „повратно" мигрира у Подгорицу умјесто у мјесто порекла, са 18%.

Економска разлика у просјечним платама između Подгорице и просјека сјеверних општини износи 38%, а разлика у стопи незапослености 22 процентна поена (7,4% у Подгорици наспрам 29,8% у Беранама). Ово је доминантни покретач миграције.

Образовни магнетизам

Поред радних могућности, концентрација образовних институција представља снажан магнет. Подгорица броји три државна и пет приватних универзитета, 24 средње школе и 34 основне. Аналогно томе, Бјело Поље са 50.000 становника има само два државна факултета, оба са ограниченим студијским програмима. Млади из сјеверних крајева одлазе на студије у Подгорицу и у великој мјери остају.

Притисак на урбану инфраструктуру

Брзи раст ствара видљив и дугорочно одржив притисак у неколико области:

  • Саобраћај: свакодневне гужве на граду и петљи Буљарица продужиле просјечно вријеме путовања преко Подгорице за 34% од 2015. до 2024.
  • Школски простор: 12 основних школа ради у двје смјене услијед недостатка простора, а 6 нових школских објеката у изградњи.
  • Водоснабдијевање: мрежни губитак воде у Distribution системи износи 47%, а инфраструктура у западним дијеловима града потиче из 1970-их.
  • Зеленило: Подгорица има 4,2 м² зелених површина по становнику, наспрам препоручених 9 м² по стандардима СЗО.

Политичке мјере и недостаци

Главни град донио је 2022. нови Просторни план са низом мјера за управљање растом. Међу позитивним корацима: зонирање нових резиденцијалних подручја у Бистрици и Загоричу са обавезном инфраструктурном мрежом, те програм субвенционисаних станова за младе у општини. Критике стручне јавности усмјерене су на недостатак регионалне политике задржавања становништва — покрајине губе радно способно становништво без одговарајуће компензацијске политике.

„Сваки грађанин из Бјелог Поља или Берана може да се пита зашто треба да се одрекне свог краја да би имао пристојан посао. Ми нисмо ријешили проблем миграције — ми смо промијенили мјесто гдје ће се догодити." — Проф. др Слободан Бачић, социолог, Универзитет Crne Gore

Дугорочни сценарији

Ако се настави тренутна стопа миграције, пројекције показују да би Подгорица могла достићи 270.000 становника до 2035. уз стагнацију или пад становништва у 14 од 23 општини. Ово би могло довести до „шупље државе" — формалног постојања општини без одрживе економске бaзе.

Истраживачи предлажу разматрање мјера: децентрализацију јавних установа (нпр. пресељење дијела министарства у Никшић и Бјело Поље), пореске подстицаје за послодавце у депопулационим крајевима и инвестиције у дигиталну инфраструктуру за омогућавање рада на даљину.